Silno sam želela da dojim svoje prvo dete.
Slušala sam edukacije, čitala knjige o dojenju i mislila da sam spremna. Teoretski — jesam bila. Ali čim sam rodila, naišla sam na prepreke već u porodilištu: loš hvat i odsustvo podrške medicinskog osoblja (da ne kažem — sabotažu).

Od ragada smo stigli do flašice i izmlazanja, pa do mastitisa i konfuzije bradavice, a na kraju i do štrajka dojenja. Tri meseca borbe, neprospavanih i uglavnom proplakanih noći. Kada smo konačno došle do solidnog hvata, beba je odlučila da više ne želi da sisa.
Bila sam na ivici ludila. Nisam želela da odustanem, ali nisam znala kuda dalje.

Više nisam znala šta mi se dešava i kako se sve to dešava meni, koja sam se toliko pripremala i koja imam toliku želju da dojim.

Ono kad podrška postoji, ali nije ono što ti u tom trenutku treba

Podršku sam imala na sve strane. Svekrva i mama su defilovale po kući, radile sve kućne poslove, pomagale oko izmlazanja, skladištenja mog mleka, uspavljivanja bebe… Muž je preuzimao noćnu smenu, voleo, tešio, vraćao razum kada ga izgubim. Međutim, izgubila sam se.

Jednog dana me je pozvala moja tetka i pitala me dokle planiram da se mučim. Obožavam tu ženu, i ona mene, i odreagovala je zaštitnički — kako bi većina bliskih osoba odreagovalo. Tih dana sam u svom okruženju prepoznala sve više obeshrabrujućih signala, pre svega od žena. Poruke drugarica koje ni nemaju decu, briga mame i svekrve koje su vrlo kratko dojile, a onda i taj poziv. Nisam imala kapaciteta da shvatim kakav sve to uticaj zapravo ima na mene. Nisam pravila razliku između brige i sažaljenja i istinske podrške.

Mnogo godina kasnije, shvatila sam koliko često žene oko nas, iako dobronamerne, obeshrabre više nego što pomognu.

Tiha, ali prava podrška dojenju

Zapravo, jedina stvarna podrška na temu dojenja stizala je SMS porukama od moje drugarice iz detinjstva iz Pančeva, koja je u tom trenutku imala bebu (moje kumče) i uspešno dojila već nekoliko meseci, prošavši sama kroz neke od navedenih izazova. Držala sam se za njeno pozitivno iskustvo kao za slamku spasa, ne znajući ni sama koliko to hrani moju podsvest i koliko mi znači.

Prelomni trenutak: “Da li ti želiš da dojiš?”

Jedne noći, potpuno iscrpljena, pokušavala sam da nahranim bebu — čas izmlazano mleko na flašicu, čas kašičicom, čas pokušaji dojenja. Plakala sam, govorila da ne mogu više, pa onda da ipak želim da dojim.

Tada me je muž uhvatio za ramena i pitao: “Da li ti želiš da dojiš?”
“Želim!” — jecala sam.
“Onda ćeš i dojiti. Izdržaćemo. Još malo.”

Te reči su bile moj reset. Nisam bila sama u svemu tome – on je bio tu sve vreme. 

Drugi trenutak: Kada te neko nauči da se opustiš

Nekoliko dana kasnije, došla nam je u posetu muževljeva tetka — žena koja je dojila oboje dece bar po godinu dana (koliko me sećanje služi).

Pričala nam je kako je za oboje imala ritual: svako veče bi ostavljala bebu sat vremena baki i deki i odlazila sama u šetnju — da razbistri misli. Meni je tada takva briga o sebi delovala kao luksuz. Mnogo godina kasnije shvatila sam da to nije luksuz, već neophodnost. A činjenica da sam ja morala da budem “isterana iz kuće” da bih izašla makar na kratko — pokazivala je koliko sam izgubila kapacitet da brinem o sebi.

Elem, požalila sam joj se da mi T. gotovo uvek odbija sisanje, da se mučimo tokom svakog podoja i da me strah da ćemo potpuno prestati s dojenjem. Predložila je da odemo u spavaću sobu da vidi kako to izgleda. Iskreno, u prvi mah nisam bila oduševljena — već me je previše ljudi “ocenjivalo” kako dojim.

Ipak, ušle smo. Videla je da dojim sedeći, pa me je obasula jastucima, pomerala dok se nisam udobno smestila i tiho govorila da je važno da se ja osećam opušteno, jer beba oseća sve. Spustila je roletne, pogledala kako nameštam bebu i pomogla mi da je malo drugačije postavim. T. je povukla nekoliko puta i opet se odbila. Tada mi je predložila da zastanemo, da se pomazimo i da dam sebi i bebi onoliko vremena koliko nam treba. Podsetila me da nemam gde da žurim i da su sve druge obaveze manje važne od ovog trenutka.

Dok je pričala tako mirno i sa razumevanjem, pominjala da uvek pustim bebu da “skroz završi” sisanje na jednoj dojci pre nego što je prebacim na drugu, ja sam, gotovo nesvesno, ponovo prislonila bebu na dojku — i ona je počela da sisa. Posmatrala nas je još nekoliko trenutaka, a zatim tiho rekla da će izaći, i da, ako se beba ponovo pobuni, napravim pauzu i pokušam opet tek kad osetim da sam smirena. Predložila mi je i da pustim muziku koja prija i meni i bebi, i da neko vreme ubuduće dojim u zamračenoj, mirnoj prostoriji.

Dve godine kasnije, na obuci za savetnicu za dojenje, shvatila sam da su njeni saveti bili doslovno “kao iz knjige”, a ona je sa mnom samo delila svoje iskustvo.

Snaga istinske podrške

Moju T. sam dojila nešto više od 13 meseci.
Danas znam da njoj to nije bilo dovoljno, ali tada nisam imala kapaciteta za više.
Danas, kad se osvrnem, najviše se ponosim time što nisam odustala — i što sam naučila šta prava podrška dojenju znači.

Sve prepreke su bile tehničke — ali ono što mi je stvarno nedostajalo bilo je samopouzdanje.
A ono se ne rađa iz teorije, već iz reči i prisustva žena koje su uspešno dojile i veruju da i ti možeš.

Poruka mamama:

Kada se informišete o dojenju — birajte pažljivo izvore.
Kada tražite podršku — tražite žene koje razumeju, koje su prošle kroz to i koje veruju u tebe.
Hranite se tuđim pozitivnim iskustvima — ona su najbolja podrška dojenju.

The post Kada teorija nije dovoljna: moja priča o borbi i podršci dojenju appeared first on YoMama.

A onda, nekoliko nedelja / meseci posle porođaja, kreće naglo opadanje, stanjivanje, čak i promena teksture — kod nekih kosa počne da se kovrdža, a kod drugih deluje ravnije i slabije.

Ako se nešto od ovoga dešava i tebi, znaj: nije do tebe. I nije zbog dojenja.

Evo šta se zapravo događa tvojoj kosi.

Trudnoća “zamrzava” opadanje kose

Tokom trudnoće nivoi estrogena su visoki. Estrogen produžava fazu rasta dlake i sprečava njeno opadanje. Zato u trudnoći:

• kosa izgleda gušće,
• manje opada,
• dlaka postaje glatkija i sjajnija.

Drugim rečima: kosa koja je inače trebalo da otpadne – ostaje na glavi.  To je privremeni efekat hormona, ne “bolja genetska verzija tebe”.

Zašto dolazi do opadanja i kovrdžanja posle porođaja?

Posle porođaja hormoni naglo padaju — i tada kreće tzv. postpartum shedding

Nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle porođaja, estrogen se vraća na normalan nivo. Tada se sva ona kosa koja je “preživela” trudnoću odjednom aktivira da “napusti glavu”.

To izaziva:

• pojačano opadanje u pramenovima,
  
• tanju kosu oko slepoočnica,
  
• vrlo brzi gubitak volumena.

Ovo stanje se medicinski zove telogeni efluvijum ili, šire poznato, postpartum shedding – i potpuno je normalno.

A šta je sa kovrdžanjem? Zašto se tekstura menja?

Nekoliko je razloga:

Hormonalni šok na folikulu

Folikul dlake ima oblik (okrugao → ravna kosa / ovalan → talasasta / još spljošteniji → kovrdžava).

Hormonalne oscilacije posle porođaja privremeno menjaju strukturu folikula — i kosa može postati kovrdžavija ili talasastija.

Novi “baby hair” često izrasta drugačije teksture

Nova dlaka koja raste nakon masovnog opadanja često je tanja, talasasta ili mekša dok ne ojača.

Stres, neispavanost i kortizol dodatno utiču na folikul

U ranim mesecima nakon porođaja dominiraju neispavanost, stres i oporavak tela. Povišen kortizol menja kvalitet dlake, pa se ona lakše kovrdža i elektriše.

Promena rutine i nedostatak vremena za negu

Manje stilizovanja, preskakanje maski, brže sušenje — sve to čini da se “prirodna” tekstura kose vidi mnogo više nego ranije.

Važna istina: OPADANJE I KOVRDŽANJE KOSE NEMAJU VEZE SA DOJENJEM

Ovo je mit koji pritiska mame i često izaziva negativnu konotaciju s dojenjem.
Evo zašto je netačan:

Dojenje ne utiče na ciklus rasta dlake

Rast kose zavisi od hormona estrogena, progesterona i androgena — a ne od prolaktina (hormon koji je glavni za dojenje).

Bez obzira na to da li mama doji ili ne, ukoliko je umorna, jede manje ili gubi kilograme, to može uticati na kvalitet same vlasi, ali ne uzrokuje postpartum shedding.

I mame koje ne doje imaju isto opadanje

Studije pokazuju da je procenat i intenzitet postporođajnog opadanja isti kod žena koje doje i koje ne doje, a opadanje kose počinje i kod mama koje prestanu da doje odmah nakon porođaja.

Da li se kosa vraća u normalu?

U najvećem broju slučajeva — da.

Tekstura se obično stabilizuje 12–18 meseci nakon porođaja, kako se hormoni smiruju. Kod manjeg broja žena, novi tip kose ostaje kao trajna promena (što je takođe normalno).

Kada proveriti hormon štitne žlezde?

Ako imaš:

• jako opadanje duže od 12 meseci,
• proređivanje u pečatima,
• haotičan ciklus,
• hladnoću, ekstreman umor ili gojenje.

U retkim slučajevima može se raditi o postporođajnoj disfunkciji štitne žlezde — jednostavno se proverava.

Šta možeš da uradiš da ubrzaš oporavak kose?

• nežna nega (bez agresivnih tretmana),
  
• redovno šišanje za uklanjanje ispucalih delova,
  
• nežni šamponi, što prirodnijeg sastava,
  
• ishrana bogata proteinima, cinkom i vitaminima B grupe.
  

Zaključak

Ako ti kosa opada, menja se, kovrdža ili proređuje posle porođaja — nisi sama i ništa ne radiš pogrešno.

Ovo nema veze sa dojenjem.
Ovo ima veze isključivo sa hormonima koji se vraćaju u normalu nakon trudnoće.Tvoje telo se resetuje.
Kosa će ti se oporaviti — polako, ali sigurno.

The post Kovrdžanje i opadanje kose posle porođaja: zašto se dešava i kako da ga smanjiš appeared first on YoMama.

Zašto je dojenje važno i kada se mama vraća na posao?

Dojenje je mnogo više od ishrane – ono je izvor sigurnosti, utehe i povezanosti. Kada se mama vrati na posao, beba može osećati nemir i tugu zbog odvajanja. Ovom periodu najčešće prethodi i bebina adaptacija na vrtić (odnosno jaslice), ili osobu koja će je čuvati u periodu kada je mama odsutna (najčešće dadilja). Tada dojenje ostaje sigurna luka: trenutak kada se mama i beba ponovo spajaju, umiruju i nastavljaju svoj bliski ritam.

Naučna istraživanja pokazuju da dojenje pomaže bebama da lakše prebrode separacionu krizu, a mamama donosi osećaj ispunjenosti i kontinuiteta u brizi o detetu.

Šta zakon kaže: prava mama koje doje i vraćaju se na posao*

Dobra vest je da se u Srbiji sve više prepoznaje važnost dojenja i da i Zakon o radu u osnovnoj meri podržava mame koje nastavljaju da doje i nakon povratka na posao. Evo ključnih prava mama dojilja zagarantovanih Zakonom:

• Pravo na pauzu za dojenje: Mama koja se vrati na posao pre isteka godinu dana od rođenja deteta ima pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. Ove pauze se računaju u radno vreme i ne umanjuju zaradu.
  
• Prilagođavanje uslova rada: Ako posao uključuje noćni rad ili zadatke koji mogu biti štetni za zdravlje majke ili deteta, mama ima pravo na preraspodelu poslova ili posebne uslove rada, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Kako olakšati tranziciju?

Povratak na posao posle porodiljskog perioda nikada nije jednostavan. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći:

• Priprema unapred: Ako planiraš da se izmlazaš, obezbedi pumpicu, flašice i napravi mali fond mleka u zamrzivaču pre povratka na posao.
  • Razmisli da li bi pauza za dojenje za tebe imala smisla – ukoliko živiš u neposrednoj blizini lokacije na kojoj radiš, ovo može biti razumna opcija.
  • Opremi se odećom koja je adekvatna za tvoje radno mesto, ali i praktična za dojenje / izmlazanje.
  • Porazgovaraj sa partnerom, članovima porodice ili bliskim prijateljima koji mogu operativno da pomognu kako bi po povratku s posla imala što više vremena za sebe i bebu.
    
• Razgovor sa poslodavcem: Otvoreno iznesi svoja prava i potrebe – ukoliko je odnos sa poslodavcem zdrav, velika je verovatnoća da će podržati tvoju odluku, posebno ako jasno komuniciraš kako možeš organizovati posao i pauze.
  • Istraži mogućnost rada od kuće barem delimično i razmotri da li bi to bila dobra opcija za tebe i bebu.
    
• Rituali povezivanja: Kada dođeš kući, ostavi sve poslove po strani i posveti se dojenju i bliskosti – to je dragocen trenutak i za tebe i za tvoju bebu.

Zaključak

Dojenje je najprirodniji način da bebi pružimo sigurnost, ljubav i zdrav početak. Povratak na posao ne mora da znači i kraj dojenja – naprotiv, uz podršku sistema, društva i porodice, ono može da traje onoliko dugo koliko mama i beba žele.

Nacionalna nedelja dojenja je prilika da se podsetimo: podrška mamama koje doje je podrška budućnosti svih nas.

*Izvor: Zakon o radu (Član 89, Član 90 i Član 93a)

The post Dojenje i povratak na posao: osvrt na važnost podrške mamama tokom najosetljivijeg perioda appeared first on YoMama.

U ovom blog postu ćemo detaljno razmotriti uzroke hemoroida, kako ih sprečiti i koje korake možete preduzeti da ublažite simptome ukoliko se pojave.

Zašto su hemoroidi česti tokom trudnoće?

Hemoroidi se najčešće javljaju u trećem tromesečju trudnoće ili nakon porođaja. Glavni uzrok hemoroida u trudnoći je zatvor, koji se javlja zbog povećane proizvodnje hormona progesterona. Progesteron opušta mišiće creva, što usporava probavu i dovodi do otežane stolice. Takođe, kako materica raste, ona pritiska krvne sudove u karlici, što dodatno otežava protok krvi i doprinosi nastanku hemoroida.

Nakon porođaja, hemoroidi se mogu pogoršati zbog naprezanja tokom porođajnih kontrakcija, posebno kod vaginalnog porođaja. Statistike pokazuju da su hemoroidi češći tokom trudnoće, ali mnoge žene ih prvi put primete upravo nakon porođaja.

Prevencija hemoroida u trudnoći

Prevencija je ključ za izbegavanje hemoroida. Najvažniji korak koji možete preduzeti jeste sprečavanje zatvora. Evo nekoliko saveta kako da održite probavu zdravom tokom trudnoće:
1. Unosite dovoljno vlakana: Hrana bogata vlaknima, poput integralnih žitarica, voća, povrća i mahunarki, pomaže da stolica bude mekša i da lakše prolazi kroz creva. Ciljajte na oko 25-30 grama vlakana dnevno.

2. Pijte dovoljno vode: Dehidracija može pogoršati zatvor. Trudnice bi trebalo da unose najmanje osam čaša vode dnevno. Voda pomaže da se stolica omekša i olakša kretanje kroz creva.

3. Vežbajte redovno: Lagane fizičke aktivnosti, poput hodanja ili prenatalne joge, pomažu stimulaciju probave i sprečavaju zatvor. Redovno kretanje takođe poboljšava cirkulaciju krvi, što smanjuje rizik od hemoroida. Jačanje mišića karličnog dna je takođe od izuzetnog značaja za prevenciju hemoroida, kao i za prevenciju mnogih drugih problema (prolaps pelvičnih organa).

4. Izbegavajte dugo sedenje: Sedenje duži vremenski period povećava pritisak na rektalne vene. Ako morate da sedite dugo, pravite redovne pauze kako biste se protegnuli i pokrenuli krvotok.

Šta uraditi ako se hemoroidi pojave?

Ako se uprkos prevenciji hemoroidi ipak pojave, postoji nekoliko metoda za ublažavanje simptoma i olakšavanje nelagodnosti:

1. Topli kupke: Sedenje u toploj vodi nekoliko puta dnevno može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju bolova. Ova metoda je posebno korisna nakon porođaja, kada se bol može pojačati.

2. Korišćenje prirodnih krema: Postoje mnoge kreme i melemi koji mogu smanjiti iritaciju i upalu. Na primer, možete koristiti Bee’s Care kremu za hemoroide, koja sadrži prirodne sastojke i pomaže u smanjenju neprijatnih simptoma.

3. Higijena: Pazite da održavate higijenu analnog područja, ali izbegavajte grubo trljanje, jer to može dodatno iritirati hemoroide. Koristite blage sapune i toplu vodu.

4. Stolica: Ne zadržavajte se dugo na wc šolji i izbegavajte naprezanje prilikom pražnjenja creva. Takođe, nemojte ignorisati potrebu za odlaskom u toalet jer to može pogoršati zatvor i hemoroide.

Ishrana za ublažavanje zatvora

Osim unošenja vlakana i vode, evo još nekoliko saveta za poboljšanje ishrane i sprečavanje hemoroida:

– Voće bogato vodom: Lubenica, dinja, krastavac i drugo voće bogato vodom pomaže hidrataciji organizma i olakšava varenje.

– Suve šljive: Ovo voće je poznato po svojoj sposobnosti da stimuliše probavu i olakšava zatvor.

– Probiotici: Jogurt i fermentisani proizvodi mogu pomoći u održavanju zdrave crevne flore, što je korisno za sprečavanje zatvora.

Statistike o hemoroidima u trudnoći i nakon porođaja

Istraživanja pokazuju da se hemoroidi javljaju kod čak 40% trudnica, a još veći procenat žena prijavljuje ovaj problem nakon porođaja. Često su povezani sa zatvorom, ali takođe mogu nastati zbog pritiska materice na krvne sudove. Hemoroidi su češći u trećem tromesečju trudnoće, kada materica dostiže svoju najveću veličinu i najviše pritiska vene u karličnoj regiji.

Zaključak

Hemoroidi su česta pojava tokom trudnoće i nakon porođaja, ali postoji mnogo načina da ih sprečite i ublažite simptome. Unos vlakana, dovoljan unos vode i redovno vežbanje su ključni za održavanje zdravog probavnog sistema. Ako se hemoroidi pojave, prirodni melemi mogu pomoći u smanjenju neprijatnosti. Razgovarajte sa svojim lekarom ako hemoroidi postanu bolni ili ne prolaze, kako biste dobili odgovarajuće lečenje.

The post Hemoroidi u trudnoći i nakon porođaja: Uzroci, prevencija i lečenje appeared first on YoMama.